Niceg nije bilo izmedju nas

Jutros sam s kisom pred vrata pao.
k’o baletan se uvuko u stan.
na prstima tiho da ne cuje niko
ni sum, ni glas, ni ti, ni pas.

Moje je srce pred tobom cisto,
l’ savjest moli i kleci
Rekla si: gdje si?
U moj je usdah stalo hiljadu rijeci

pitas me kako to
u jesen mirisem
na proljece
i da li smijem da se zakunem
da niceg nije bilo.

Niceg nije bilo izmedju nas,
to je pola gole istine.
Niceg nije bilo izmedju nas.
Ni moje kosulje, ni njene haljine.